Uneti red u haos

Često mi se u radu sa klijentima ASEE, privatnim kompanijama u regionu, na projektima organizacione transformacije njihovih kompanija događa da lideri tih kompanija komentarišu Adižes pristup upravljanju organizacionih promena kao blagotvorno rešenje njihovih lutanja u pronalaženju odgovora „kako srediti ovu firmu, unaprediti poslovanje i moj tim?“ , sa inteligentnim opaskama „ima mnoštvo metodologija, ali kada sam odabrao ovu koji radi posao, onda ustrajavam sa ovim pristupom“. S druge strana sve se češće događa sa mladim osnivačima koji su znatiželjni, formalno obrazovaniji u domenu menadžmenta, da koketiraju sa više pristupa, izazivajući emotivne reakcije mojih konsultanata, te čineći našu saradnju dugoročnijom, ali sa većim amplitudama.

U pokušaju da se odmaknem od Adizes metodologije i prakse ASEE koju zastupam i živim već desetljeće, ali i uz odmak od definicija i okvira koje usađeni u nekada mladi um na Ekonomskom fakultetu u Beogradu… čim mi se da ovaj fenomen možemo razumeti kada se posvetimo modelu razmišljanja na koji nas potiče ne menadžment već filozofija. Poslednjih godina sve više uviđam korist od primene filozofije i filozofskog pristupa u liderskom životu.

Šta suštinski lider radi svakodnevno, a jeste filozofija ?

Kompanija, firma, preduzeće, tvrtka, organizacija prikazuje se u različitim oblicima, na različitim mestima, različitim zainteresovanim stranama. Suštinski imamo dve strane – spoljašnju i unutrašnju. Kada lider pogleda iz svoje fotelje vidi resurse kompanije – ljude, zidove, mašine, vidi zainteresovane strane kao što su vlasnici, dobavljači, poreznici, vidi one zbog kojih organizacija postoji – klijente, grupe i podgrupe klijenata, konkurenciju koja ih „obrađuje“, makro kretanja na tržištu, vidi okruženje kao takvo – pravne okvire po kojima posluje, agregate radne snage, sistem obrazovanja, jezike koji se koriste, tehnološke i naučne domete vezane za delatnost organizacije…. Gledajući iz svoje fotelje vidimo kakofoniju stvari, pojmova, interesa, situacija, karakteristika…. I sve to zaokruženo čini svet organizacije[1]. Svet naše organizacije postoji unutar nekog većeg sveta, a i mi sami kao lideri deo smo tog sveta naše organizacije.

“ Svet naše organizacije postoji unutar nekog većeg sveta, a i mi sami kao lideri deo smo tog sveta naše organizacije. ”

I šta je naš prvi posao?

Lider je taj koji unosi smisao, daje pravac tom svetu.

Kako je kompanija nastala sa namerom da ispuni rezultat kroz zajednički napor njenih resursa, a tog koordiniranog napora ne može biti bez komunikacije i prioritizacije direktor se nalazi pred prvim poslom – kako da uobliči i raspodeli na delove svet organizacije na način da je to jasno, komunikativno, efikasno. On je taj koji svet organizacije stavlja u kutije, ladice, police na bi li ga učinio razumljivim, lakšim za upravljanje. Lider je taj koji smišlja, odabira nazive za „naše“ kutije, pakujući u kutije pojmove, aktivnosti, izlaze, načine… praveći jezik koji na kraju je možda samo njima razumljiv.

Na jednoj kutiji piše npr. Organizacija – pa se onda može pričati, raditi na organogramu, hijerarhijama, podeli nadležnosti, zadataka, o imenovanjima, razvoju karijere…

Druga je Procesi rada i u njoj ćemo prioritizirati na temu toka informacija, mapama poslovnih procesa, baviti se optimizacijom, racionalizacijom, redizajnom ključnog poslovnog procesa….

Na trećoj ….

Naivno mislite da se kutije, bar nazivi na kutijama podrazumevaju…. NE…..setite se mog ličnog uvoda… svako nosi svoje….a poplava modela, „teorija“ pristupa u menadžmentu, koji nije nauka, iako ima neku akumulaciju znanja i koristi neke nauke u nekim oblastima, čini da naziva i kutija ima izobilje.

Dobro promislite šta su sve te naučne, pseudo naučne knjige, gurui, škole menadžmenta .. Šta je to do način da se kodifikuje svet organizacija, uvede red u haos i usmere aktivnosti. Karakteristika svih tih modela, pristupa, teorija jeste njihov fokus na praksu… njihov je kvalitet tim veći što se mogu lakše usvojiti i objasniti svet organizacija i ono što se u njemu događa.

Lideri često misle da su ti modeli neutralni, ali ni to nije istina. Model koji koristimo za sređivanje kutija našeg sveta organizacije u mnogome će uticati na način kojim će se delovi tog sveta povezivati. Kada krenete da sređujete kutije sve ćete prvo gurati u njih, nove sistematizovati po već postojećem redu, pronalaziti znakove pored puta koji će potvrđivati odabrano….odabrani model će definisati i idealno stanje u koje lider želi da dovede svet organizacija.. sada promislite i primenite različite teorije na svet organizacije npr. lean startup, životne cikluse, skrivene šampione…..učinite ovu mentalnu filozofsku vežbu da na svet svoje organizacije primenite bilo koja dva modela koja su vam poznata i videćete razlike.

I bez obzira kako prijemčivo zvuči fraza „ razmišljajte van kutije“ ona je pogrešna za posao lidera ako govorimo o osnovnim kutijama. Razumljivo i koliko je pogrešno u toku menjati nazive kutija i njihov raspored, dozvoliti ličnom oduševljenju ili modi da drastično remeti svet organizacije. On prvo treba dobro da promišlja o pristupu kutijama, o efikasnom i komunikativnom načinu za sređivanje sveta organizacija jer njegov je posao da unese smisao, red i usmerenje.

Naravno ne red radi reda, ne efikasnost na uštrb efektivnosti što bi se reklo u Adižes pristupu 😊već kodifikovati i podeliti kutije ne bi li se liderskom vizijom usmeriti napori. LEGO kocke.

Dakle prvi posao je vrlo filozofski – dati oblik svetu organizacije i usmeriti ga. Vizija, realno nije pitanje da li je ispravna ili ne – to će posle nekog vremena pokazati tržište i rezultata , pitanje je koliko može mobilizirati tim, resurse. Posledično okviri i oblici za koje smo se opredelili u svetu naše organizacije i vizija koja usmerava naše napore uticaće na naša pravila, „bojiti“ našu kulturu, determinisati pozicije svakog člana našeg tima, dati okvire našoj ponudi našim klijentima…

“ Mi gradimo prugu, ona gradi nas. ”

Ako je prvi, suštinski filozofski zadatak lidera/direktora obezbediti okvire i pojavnost sveta naše organizacije, onda su sledeći da jasno donosi vrednosne sudove i sledstveno odluke, te komunicirajući sa članovima tima da objašnjava i deli taj svet i te vrednosti.

Donošenje odluke je pritisak koji nosi posao lidera i razlog što se taj posao tako dobro plaća. A vrednosti su skriveni usmerivači naših odluke, dakle odluke su uvek vrednosne, etičke, sa dubljim razlogom ( i to je uvek, iako, nažalost, retki to razumeju)

I u konačnici treba iskomunicirati saradnicima svet organizacije, vrednosti, odluke jer to je način da se motivišu, usmere, stvori željeni rezultat. Hrabra, otvorena komunikacija će kreirati smisao našeg sveta, lider će stimulisati stvaranje kolektivnog znanja kompanije, biti čuvar podrazumevajućih, skrivenih, ali i otvorenih poruka, priča, uputa. Ovaj posao lidera je generalno vrlo interesantan za izučavanje, kreiranje modela i pristupa, ali vratimo se na prvi zadatak i stavimo u kontekst odabrane načine objašnjenja sveta naše organizacije, pa ćemo onda na pravom svetlu videti i ove i sve druge poslove lidera.

Na spisku poslova jednog lidera možete naći i stvari kao što su kontrola učinka saradnika, razvoj saradnika, kreiranje izveštaja, dokumenata, politika, definisanje i/ili usvajanje planova, kontrola …. Pozivajući filozofiju u pomoć i sagledavajući suštinu posla lako je dokučiti da ovo mogu, a ne moraju biti poslovi lidera jer znate mnoge koji ne rade nešto od ovoga ili čak ništa od navedenog. Šta sigurno svi rade:

Objasne sebi svet organizacija
Donose odluke
Komuniciraju sa svojim saradnicima svet i odluke

Sumarno pristupajući na filozofski način, jer šta je filozofija nego pokušaj da se objasni priroda i svet, te položaj čoveka u tom svetu, možemo jasnije sagledati kako je naš odabir načina objašnjavanja sveta organizacije imao posledice na naše odluke, naše ljude i naše rezultate.

Irena Bulat

Visit: http://adizes.eu

Regionalni direktor za klijente konsultantske kuće ASEE – Adizes Southeast Europe

Prethodna objava

Uneti red u haos

Uneti red u haos