Terapija, al’ organizaciona
U poplavi raznih akademija, klinika, biznis škola i laboratorija termin organizaciona terapija možda zvuči kao još jedna fensi lakrdija. Svedok sam da već decenijama profesor Adižes insistira na njemu u pokušaju da preciznije akcentuje i jasnije diverzifikuje naš pristup radu sa kompanijama u odnosu na klasičan konsalting. Pomenuti termin i meni je dugo zvučao pomalo pretenciozno ali danas, shvatajući kompleksnost metodološkog pristupa pri dijagnozi, a i kasnije tokom „terapije“, mogu reći da je upravo ovaj naziv sasvim primeren.
Reč terapija neminovno povezujemo sa medicinskom terminologijom pa ću u ovom tekstu, tražeći analogiju u medicinskom svetu, pokušati da objasnim neke stvari koje radimo prilikom „organizacione terapije“. Proces organizacione transformacije-terapije porediću sa procesom unapređenja zdravstvenog stanja.
DIJAGNOSTIKA
Pođimo od toga da do odluke o ulasku u ovaj proces, čovek dolazi kada se njegovo zdravstveno stanje očigledno pogorša – nesvestica, bolovi, krvarenje, mučnina… ili nakon, recimo, sistematskog pregleda. Kod kompanija, za terapiju se odlučujemo kada shvatimo da nešto nije u redu – najčešće obim posla prevaziđe aktuelni poslovni model, odjednom se pojavi more operativnih problema te ključni ljudi shvate da „ovako dalje ne može“… ili npr. nakon Synergetske dijagnoze.
Kada se nakon pregleda u nekom trenutku života pojave parametri koji nisu baš idealni, pred ljudima je svega nekoliko mogućih pristupa:
- – „Nije to ništa, pa lekari su, morali su nešto pronaći“ – ignorisanje
-
– „Znao sam, ne vredi, treba nešto da preduzmem, od ponedeljka – dijeta“ – zavaravanje.
-
– „Ovo će biti teško, moram da promenim mnogo toga“ – realan pristup.
Pretpostavljam da je velikoj većini jasno da blagovremena reakcija obezbeđuje bolji učinak, a vi to prebacite u kompanijski život pa izvucite zaključak. Jasno je da kompanijskim problemima se morate baviti, jer oni gurnuti pod tepih svakako će u nekom trenutku eksplodirati i napraviti još veću štetu.
Dodao bih još samo da je opcija sa sistematskim pregledom i malo narušenom krvnom slikom neuporedivo povoljnija od, na žalost, veoma čestih situacija kada kod lekara dođemo u bolovima već ozbiljno narušenog zdravstvenog stanja. Ova nemila opcija ponekad zahteva „hirurški“ pristup, zvuči loše u medicinskom žargonu, a ništa bolje ni u biznis sferi. Otpuštanje zaposlenih, prodaja dela kompanije ili neki drugi manevri kojima se spašava živa glava nisu naš posao, nemam u tome iskustva pa ću ovu priču ostaviti po strani.
ODREĐIVANJE TERAPIJE
Idemo dalje, pod pretpostavkom da smo prilikom sistematskog pregleda otkrili neke tipične probleme poput masne jetre, povećanih triglicerida, holesterol, lagano povišen pritisak… Šta će nam od strane lekara biti posavetovano?
Nisam lekar, ali sticajem okolnosti za ovu situaciju znam terapiju.
Predlog bi bio da se odmah krene sa „tvrdom“ terapijom koju preporučuje konvencionalna medicina, dakle tabletice od sada pa do kraja ili da se pokuša sa radikalnom promenom ponašanja uz biljne preparate. Ova druga opcija podrazumevala bi pojačanje fizičke aktivnosti, rekreacija, šetnje, a zatim i promene navika u ishrani, smanjiti praktično sve što je „lepo“, alkohol takođe, ubaciti neke stvari poput kozje surutke, koštunjavih plodova, beli luk…
Ok, da vidimo šta bi u kompanijskom životu bila analogija „tvrdim“ terapijama konvencionalne medicine?
Evo nekoliko primera pre nego što iznesem svoje viđenje.
Ako je npr. problem kompanije to što proizvodnja ne može da proizvede dovoljno robe, puno je reklamacija i škarta, a čini se da je u samom pogonu previše zaposlenih.
Šta bi moglo da bude rešenje?
Potrebno je pronaći nekoga ko će znati da uredi ovaj haos. To je možda novi menadžer, školovan čovek sa vrhunskim iskustvom u sličnim uslovima ili konsultant iz oblasti uređenja procesa.
Ako su u pitanju problemi sa prodajnom funkcijom kompanije, opet je rešenje ili novi čovek ili konsultanti iz oblasti prodaje, finansije isto, logistika isto, marketing, razvoj, šta god rešenje je isto.
Po svemu sudeći, izgleda da su „tvrda“ konvencionalna terapija zapošljavanje profesionalaca ili konsultanti.
Kao što nisam protiv konvencionalne medicine i smatram da su u mnogim situacijama pentreksil i amoksicilin odlična rešenja tako smatram i da funkcionalni konsultanti mogu biti od velike koristi kod rešavanja mnogih problema u kompanijskom životu.
Ipak, pitanje je želite li da otklonite određene simptome ili imate nameru da popravite opšte stanje organizma, podignete imunitet i osposobite organizam da se sam bori sa problemima.
Da vidimo sada šta je adekvatna analogija situaciji u kojoj poboljšanje zdravstvenog stanja pokušavamo da ostvarimo bez primene konvencionalne terapije?
Čoveku koji se opredeli za ovaj pristup sledi niz promena, nimalo lakih, zahteva se dosta odricanja, istrajnosti, karaktera, ključni problem je odreći se navika koje su duboko usađene u svakodnevnicu. Iako rizikujem da gnjavim, nabrojaću nekoliko stvari koje su vam svakako poznate:
- – Pođimo od ostavljanja cigareta, dakle, umesto jutarnje kafe i cigarete potrebno je uraditi nekoliko serija vežbi ili brzu šetnju kroz park.
- – Umesto bureka ili nekog sočnog peciva trebalo bi doručkovati voće, možda žitarice, koštunjave plodove.
- – Popodne poželjna duga šetnja ili neki aktivniji vid sporta.
- – …
Samo vežbe, trening, ponovo i ponovo, disciplina, upornost i istinska posvećenost cilju doneće rezultat.
Dobra stvar u celoj ovoj priči je da se realno posle vrlo malo disciplinovanog rada pojavljuju prvi rezultati:
- – Posle nekoliko meseci bez cigareta koža počinje da dobija pravu boju, dah postaje svežiji.
- – Vežbe obezbeđuju veću pokretljivost, manje zamaranja, bolji izgled.
- – Rasterećen stomak neuporedivo bolje funkcioniše a telo uživa u olakšanom kretanju.
- – Uz malo sreće posle nekoliko meseci verovatno će se pojaviti poboljšanja na krvnoj slici, pritisku…
Ovo je naravno neuporedivo lakše napisati nego uraditi ali koliko god da je teško izgleda mi kao jedini razuman put.
Vratimo se kompanijama, postavlja se pitanje koji je to put kompanije čiji je osnivač odlučio da umesto konvencionalne terapije osposobi svoje ljude i pokrene interne resurse u borbi protiv unutrašnjih i spoljnih neprijatelja.
Slično prethodnom primeru i ovde će biti neophodno zalaganje, istrajnost, doslednost, i ovde će stare navike predstavljati jedan od najvećih problema. Ipak, postoji jedna bitna razlika -čoveku, pojedincu je neuporedivo lakše da promeni svoje ponašanje jer je sve u njegovim rukama, u kompaniji je ovo mnogo kompleksnije.
ZNAČAJ TIMSKOG RADA
Upravo zbog ovoga ASEE neke stvari koje se mogu svrstati u konvencionalnu terapiju npr. strateško planiranje, definisanje ciljeva i KPI… radi u TIMSKOM okruženju. Jedini pravi način da razvijete svoje zaposlene i od njih dobijete istinsku posvećenost je da ih pažljivo i postepeno uključite u donošenje odluka.
Evo nekoliko primera kroz šta se sve prolazi kroz organizacionu terapiju, oni dodatno pojačavaju analogiju sa prethodnim primerom.
- – Umesto samostalno i po osnovu osećaja osnivač bi trebalo da proces strateškog planiranja radi u timu sa svojim ključnim ljudima. Ovo nije lako ni za njega ni za njih, on nije navikao da mu neko „soli pamet“, a oni nisu navikli da ih se ovako nešto pita. Veoma često niko od njih ne zna koje je elemente potrebno sagledati pri izradi strateškog plana niti zna kako treba da teče komunikacija u vezi sa ovim. Dakle, nimalo jednostavna stvar.
- – Sledeća stvar koja je neophodna u procesu tranzicije je razjašnjavanje hijerarhijske strukture nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti. Ni ovde nije jednostavno razmrsiti konce, a ni promeniti ponašanje uhodano kroz dugi niz godina. Čak i kada se postigne dogovor ko šta treba da radi, koje su mu odgovornosti i ovlašćenja to ne znači da će ljudi od sutra tako i raditi.
- – Nakon usaglašavanja u pogledu prve dve stavke sledi niz mnogo „jednostavnijih“ koraka:
- a. Definisanje dinamike i sadržaja sastanaka / poštovanje dogovorenog
b. Uspostavljanje sistema odgovornosti kroz identifikaciju ciljeva i KPI-eva / redovna provera postignuća - c. Uspostavljanje merenja radnih učinaka i nagrađivanja zaposlenih
- d. Usavršavanje zaposlenih/obuke, treninzi u radno vreme i van njega čak i kada smo zatrpani operativnim stvarima
- e. …
Šta drugo, nego ponovo reći:
„Samo vežba, trening, ponovo i ponovo, disciplina, upornost i istinska posvećenost cilju doneće rezultat.“
I da, dobra stvar u celoj ovoj priči je da se realno posle vrlo malo disciplinovanog rada pojavljuju prvi rezultati:
- – Definisanjem strateškog plana u timskom okruženju zapravo dobijamo duplu sinergiju – rešenje će sigurno biti pametnije, ali će i posvećenost ljudi identifikovanim ciljevima biti veća.
- – Razjašnjavanje organizacione strukture relaksiramo ljude od svakodnevnih frustracija koje dolaze od toga što za mnoge stvari nije jasno – čiji je to posao. Pored toga kroz definisanje odgovornosti razjašnjavaju se međusobna očekivanja što takođe relaksira svakodnevicu zaposlenih.
- – Bolja integracija unutrašnjih resursa oslobađa dovoljno energije za bavljenje eksternim klijentima i uz malo sreće:
- a. Smanjiće se broj reklamacija
- b. Pojaviće se novi kupci
- c. Ostvarićemo dodatne popuste kod dobavljača
- d. Dobićemo neke nove vrlo kvalitetne ljude
- e. …
Koraci transformacije-terapije koje sam naveo samo su gruba slika onoga šta pokušavamo da uradimo u kompaniji klijenta. Naš cilj je osposobiti menadžment kompanije za „upravljanje promenama“, želimo sistemsko unapređenje, želimo razviti znanja zaposlenih, unaprediti međuljudske odnose, postaviti temelje kontrolisanog rasta, to je organizaciona terapija koju ne bi trebalo porediti a kamoli poistovećivati sa bilo kakvim konsaltingom. Naši ciljevi su dugoročni, proces se ne može završiti u kratkom roku, nema lakih rezultata. Kada završimo neke od koraka ključna je doslednost klijenta i od upravo te doslednosti jako zavisi krajnji domet transformacije. Ako ste preskočili jedan dan vežbanja i malo se opustili za trpezom neće se desiti ništa strašno, ali molim vas sutra se vratite novoustanovljenoj praksi. Samo na taj način može se napred, ipak oscilacije su normalne, uobičajeno je da se ponekad zastane pa i vrati koji korak nazad. Mi smo tu da vam pokažemo put i da se neko vreme borimo uz vas a onda kada je jasno šta treba da se radi odgovornost ostaje na vama.
I da, ovo je naravno neuporedivo lakše napisati nego uraditi ali koliko god da je teško izgleda mi kao jedini razuman put-.