HR 
SR 
ASEE Magazin br. 67
travanj 10, 2024
Pravda za menadžere
Ko da je juče bilo, a nije, desetine godina su prošle, kako sam imao raspravu s direktorom starog kova oko toga da se reč menadžment (ne) može dovoditi u kontekst s rečju upravljanje. Tvrd je bio u svom stavu da se reč upravljanje odnosi samo na mašine, a ne na ljude ili procese. Da bismo bili tačniji u prevodu te tada strane reči ‘menadžment’, meni je trebala reč ‘upravljati’, ali nije bila dovoljna, nedostajale su i reči voditi, rukovoditi, organizovati… i još mnoge koje studenti nauče pa zaborave kada uče definiciju „šta je menadžment”
Da li sam tada negde pročitao ili mi se, što bih više voleo, ukazalo, profesiju menadžer, koja iz menadžmenta potiče, dosledno i uporno definišem, siguran da je tačna, kao: „Osoba koja sem svog posla organizuje i podržava druge ljude u izvršenju njihovog posla unutar jedne profitne ili neprofitne organizacije”. Ajde i javne, ne znam u koju grupu ta vrsta preduzeća spada. Pa je tako i generalni direktor – menadžer a i poslovođa je menadžer, samo što „menadžerišu” na različitim nivoima.
Godine su prolazile i svakoga dana bilo je sve više onih koji se kao menadžeri predstavljaše. Menadžer prodaje, menadžer nabavke, menadžer informacionog sistema, menadžer ljudskih resursa, i fakulteti kojekakvi kojekude nicaše i obrazovaše menadžere u finansijama, menadžere u turizmu, građevini, sportu… Više niko nije hteo da bude prodavac, referent (stariji ili mlađi) nabavke, kadrovik… Svi počeše da menadžerišu. Prilično sam siguran da su od zanimanja komercijaliste nastala bar tri – product, brand i category menadžer. S vremenom se išlo dalje – sekretarice su postale office menadžeri, pojaviše se „menadžeri društvenih mreža”. U dobroj veri i nameri, pitao bih nosioce tih titula menadžera na vizitkartama samo jedno: „A koliko vi saradnika imate?” Najčešći odgovor bi bio – nikoga. A šta onda menadžerišete? Pa menadžerišemo proces nabavke, prodaje, zapošljavanja… Nikad mi nije bilo jasno zašto sledeći tu logiku spremačice nisu menadžeri spremanja kad zaista ona (ili on – budimo do kraja rodno ravnopravni) upravljaju procesom spremanja. Dilema mi je bila čisto leksička, naravno, ko ne vidi ili neće da vidi ironiju u redovima koje čita. Čekao sam trenutak da mi se majstor za strugom predstavi kao menadžer struganja i da se izbriše ta tanana, slovna, razlika između rukovaoca i rukovodioca.
Ajde ovo i da razumem i da prihvatim da je lepše zvati se menadžerom nego referentom, ali postoji i jedna vrsta „menadžera“ koju ne razumem. Zašto su, aman, ljudi, pobogu – „fudbalski menadžer”, „košarkaški menadžer”, „estradni menadžer”? Zašto mora i tu reč menadžer? Šta li oni menadžerišu? Oni ne upravljaju procesom igranja fudbala, košarke, pevanja. Oni preprodaju ili prodaju fudbalere, košarkaše, pevaljke… U fetišističkom zanosu da se sve menadžerom zove izmisliše naše kovanice „fudbalski/košarkaški/estradni menadžeri” od onih koji se na engleskom zovu football/basketball/talent agent. Na um mi pade jedna tačnija reč za opis posla u kojem nekog fudbalera ili košarkaša prodaš i uzmeš procenat (podvedeš) u neki sportski klub ili pevaljku na neki splav, ali ućutaću.
I nakon ova dva slučaja u kojima se menadžerskom titulom ljudi okite da bi bili važniji, stiže udar po menadžerima mučenim, iz meni nejasnog razloga, s liderske strane. Krenulo je naivno, pričicama o liderima koji su bezgrešno začeta bića koja hodaju po vodi… Danas, ne samo po poslovnim društvenim mrežama već i po fakultetima, kursevima, master programima, dele se ilustracije, pišu se radovi, domaći i strani, u kojima se u najkraćem menadžer prikazuje kao samoživi gonič robova, đubre od čoveka, siledžija i to višestruki povratnik, a lider je evnuh, plavušan s vetrom u kosi, uvek u daljinu pametno zagledan, sa osmehom Mona Lize koji na beloj golubici lebdi. Posle ovog teksta obećavam, meni će biti lakše, da izvinite, unfolovaću i blokirati svakog ko ovako nešto deli. Pitah i svevideću veštačku inteligenciju vidi li razliku između lidera i menadžera znajući odgovor. Naravno, i ona je nasela na propagandu. Sem delova o lideru kao dalekovidećem vizionaru, a menadžeru kao kratkovidećem taktičaru, veli AI: „Lider je motivator koji stvara poverenje, lojalnost i posvećenost kod svojih sledbenika. Menadžer kontroliše ljude kroz pravila, procedure, nagrade i kazne”.
O nedoslednosti na „onome svetu” ne bih dalje, a i ne bih vam uskratio zadovoljstvo da sami proguglate pojmove kao što su npr. „svetski lideri” i uz časne izuzetke pronađete sijaset diktatora i autokrata uz pokojeg ego manijaka, i iz politike i iz biznisa. (Videh i da će zakucati maca i na liderska vratanca u pojavi, na primer, „promo lidera”; proučih da vam skratim vreme – to su promoteri/promoterke na sajmovima.)
Kad sam dao viđenje o tome šta je menadžer, biću slobodan da, objedinivši sve u knjigama pročitano i u praksi proživljeno, definišem: Lider je zrela uravnotežena osoba, koja zna ko jeste i šta nije i koja vođenje organizacije bazira na postulatima participativnog upravljanja. Mogli bismo se sad nadopunjavati, ali verujem da niti jedan fetišar lidera ne može ovo da opovrgne. Da, da, znam, može da se nadopuni. Ali man’te mene.
Lideri kao takvi mogu biti različitih zanimanja pa imamo i lidere u menadžerskom poslu, lidere među preduzetnicima, državnicima…
Da li biste želeli da na čelu vašeg preduzeća bude lider, siguran sam – da. Na čelu države, siguran sam – da. Priznajem, malo mi štuca ova teza o preduzetniku kao lideru, pa iz toga sledi i zreloj uravnoteženoj osobi, al’ ajde da ne sitničarimo.
I tražim pravdu za čestiti menadžerski poziv. Uveren sam da menadžer može biti lider i stvarno ne razumem zašto se to razdvaja. Čemu sve te neumesne ilustracije i netačna poređenja i grafikoni? I zašto se ne pravi podela između lidera i preduzetnika? Ili lidera i političara? Generalni direktor koji je zrela, dobro uravnotežena osoba… (čitaj da ne prepisujem definiciju) svakako je lider. Poslovođa koji je zrela… (opet čitaj definiciju) sigurno je lider. Kao i državnik. Kao i preduzetnik.
I biću dosadan – tu retku biljku koje je tako malo oko nas, koja ZNA da sem svog posla organizuje i podržava druge ljude u izvršenju njihovog posla unutar jedne profitne ili neprofitne organizacije, tu retku biljku koja se više sama zaliva nego što to činimo mi, koja se zove pismen profesionalni menadžer, ozbiljno ćemo morati da platimo danas i plaćaćemo u budućnosti. Skoro kao da je lider.
Prethodni post
Ko da je juče bilo, a nije, desetine ...
Next Post
