97 dana u
porodičnim kompanijama

Postoje knjige koje čitaš da bi nešto naučio.

Ali, postoje i knjige koje čitaš pa te uhvati blaga nelagoda jer shvatiš da si sve to već znao, samo nisi imao hrabrost, a ni volje da to izgovoriš naglas.

Ova knjiga spada u ovu drugu, opasniju i nezgodniju kategoriju.

Jer Boris Vukić ne piše o porodičnim kompanijama kao konsultant koji je došao da “uredi stvari”. On piše kao neko ko je sedeo za tim stolovima gde se istovremeno deli ručak i vlasništvo, gde se odluke donose između supe i svađe, i gde Excel nikada nema poslednju reč, iako se svi prave da ima i brane ga kao lični stav.

Ako mislite da je ova knjiga o biznisu, prevarili ste se već na naslovu.

Ako mislite da je o porodici, opet ste promašili temu.

Ovo je knjiga o onom nezgodnom prostoru između, gde se ljubav meri procentima, a autoritet nasledstvom. Mesto gde otac nikada nije samo otac, a dete nikada nije samo dete. I gde svaka odluka ima cenu koja se ne vidi u bilansu, ali se itekako oseća za stolom.

Boris ima jednu nezgodnu osobinu: ne okoliša.

A još nezgodniju: u pravu je češće nego što bi većina volela da prizna.

Njegove kratke forme, ti “dani” koje beleži, rade ono što većina poslovnih knjiga ne uspe ni na 300 strana, a to je da vas nateraju da zastanete, opsujete i pomislite: “Jbt… pa ovo smo mi.”

I tu počinje prava vrednost ove knjige. Ne u savetima, toga barem kod nas ima svuda.

Ne u metodologiji i toga smo se nagledali.

Nego u tom surovom trenutku prepoznavanja.

Sa ulogama koje niko nije birao, ali ih svi igraju.

I sa publikom koja često sedi u istoj kući. I vrlo često tužnim krajem, koji je poznat i pre nego što predstava počne.

Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste to što ne pokušava da tu dramu ulepša. Naprotiv. Ona je ogoljava, secira i povremeno, sa sjajno odmerenom dozom crnog humora, pokazuje koliko smo svi u toj priči pomalo smešni, a po-mnogo ozbiljni.

I sad dolazimo do nezgodnog dela.

Ovu knjigu bi trebalo da pročitaju osnivači.

I naslednici.

I oni koji misle da nemaju nikakve veze sa tim.

Ali postoji veliki problem. Svako će u njoj pronaći nekog drugog.

Osnivač će prepoznati nezahvalnu decu.

Naslednik tvrdoglavog oca.

Menadžer haos koji pokušava da kontroliše.

A prava vrednost dolazi tek kad neko prvi put prepozna sebe i pomisli: “čekaj, a gde sam ja u svemu ovome?”.

Ako se to desi, knjiga je uradila svoj posao.

A ako se to ne desi, onda je problem veći nego što je moze da stane u bilo koju knjigu.

Zato ovu knjigu ne čitajte brzo.

Čitajte je polako.

Između redova.

I, ako imate hrabrosti, čitajte je zajedno sa onima sa kojima delite i život i firmu.

Jer, na kraju, porodične kompanije ne propadaju zbog tržišta.

Propadaju zbog tišine, zbog stvari o kojima se ne govori.

A ova knjiga je, na najbolji mogući način, pokušaj da se ta tišina prekine.

Ivan Stanković, Beograd, mart 2026.