Knjiga „Organizacione strukture brzorastućih kompanija“

Morate priznati, izuzetna doza kreativnosti dostojna divljenja. Mnogi narodi imaju tek pokoju reč za porez. Reči svakako imaju značenje, tako da se vrlo lepo vidi šta nam je važno, gde se fokusiramo.

Vrlo slično, kreiranje organizacio nih struktura je u velikoj meri razgovor o rečima i njihovom značenju. Šta nam nešto znači, kako nešto nazivamo, šta nam je važno, da li se razumemo? Raščistiti značenje, odrediti šta hoćete, kreirati nova značenja, sve je to deo priče oko organizacionih struktura. Struktura podrazumeva sistem, znači stvari treba da „legnu”, da je jasno, logično, sistematično. I čim se ne razumemo, čim nije logično, biće posle problema u sprovođenju. Puno puta sam video da, kada ne postoji želja da se značenje nekih reči pojasni, taj propust se vrati i stalno ide za nama, kao senka.

Ako smo ubacili značenja, onda je prirodno pitanje – šta je za mene kreiranje organizacione strukture? Imam nekoliko odgovora:

• To je arhitektura, kreiranje zgrade koje zadovoljava potrebe klijenta,
• to je postavljanje temelja,
• to je šah, pažljivo postavljanje figura, kreiranje usmerenja, da bi se nešto ostvarilo,
• to je lepa, logična slika koja omogućava uspešno funkcionisanje,
• to je rasađivanje cveća, kao kada moja supruga i ja iz jedne saksije podelimo cveće u tri, i sledeće godine sve tri saksije su pune,
• to je pravljenje porodice, davanje šanse deci da se razvijaju,
• to je postavljanje praznih jedinica koje nerviraju direktore, jer još nisu razvijene,
• to je kreativno oblikovanje rešenja na osnovu datih elemenata,
• to je pravljenje koraka da se dosegne željeno stanje,
• to je balans između slušanja i savetovanja,
• to je stalna promena da bi se održale i efektivnost i efikasnost,
• to je raščišćavanje značenja reči…

Evo, trideset godina raščišćavam značenja reči u više od trideset zemalja širom sveta. O strukturama sam najviše učio od Isaka Adižesa, jednog od najvećih svetskih eksperata u ovoj oblasti. Njegov pristup kreiranju organizacionih struktura je jedinstven, i uspešan od malih do velikih kompanija. I ono što je najvažnije, može da se prenese na učenike koji to mogu da primenjuju u razli čitim kulturama. Karlos Valdesuso (Carlos Valdesuso) i Šimon Rožani (Shimon Rojany) dali su možda najistaknutiji doprinos mom daljem učenju. Imao sam sreće da budem deo Adižesovog instituta, i malo-po malo, kako sam rastao, tako sam dobijao šansu da radim na različitim kontinentima, s različitim firmama, u različitim industrijama. I to je bogatstvo, videti toliko pametnih ljudi, poslovnih modela, kreirati strukture na osnovu njihovih ideja… Jednom je profesor Adižes rekao da kada radiš s klijentima, najvažnije je da dobiješ znanje. I tu se potpuno slažem. Pored toga, kao profesor za strukture na Adižesovom institutu (The Adizes Institute Worldwide Phase Master for Organizational Structures), puno sam naučio kada sam morao da neke primere pretvorim u principe, da sistematizujem znanje. Učio sam i od studenata, na kolokvijumima, na osnovu njihovih pitanja i izazova da za neka od tih pitanja nađem logične odgovore. I to je proces koji traje.

„Životni ciklusi preduzeća” profesora Adižesa imali su ogroman uticaj u mom radu. Knjiga je fokusirana na brzorastuća preduzeća zato što je više od devedeset posto mog iskustva vezano za takve organizacije. Svi primeri u knjizi se tiču mog, ličnog iskustva. Te organizacije imaju različitu kulturu, razmišljanje i zato su specifične. Veličine ovih brzorastućih kompanija su bile i do petnaest hiljada ljudi, ali su obrasci ponašanja bili vrlo slični i sa onima od samo sto zaposlenih. I svi oni imaju slične probleme, a to nema veze s državom, s kontinentom, što je još jedan dokaz postojanja životnih ciklusa preduzeća. Jedna od velikih grešaka knjiga menadžmenta jeste ta što stalno pišu o najvećim kom panijama na svetu. Tako, na primer, Epl (Apple) ima više od devedeset milijardi dolara gotovine na računu. Kakav zaključak ja kao mala ili srednja kompanija mogu da izvučem na osnovu toga?

Mala i srednja preduzeća čine više od devedeset posto svih preduzeća u mnogim zemljama, u Evropskoj uniji 99 posto i zapošljavaju oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih. Kako izgledaju organizacione strukture ovakvih kompanija? Prilično nekonzistentne, da ne kažem haotične. Sigurno da su veoma često nesistematske. Primer kako jedan osnivač objašnjava strukturu svog preduzeća možete videti i na koricama. Slika na koricama nije izmišljena, on ju je nacrtao.

Ova preduzeća su vrlo važna i ovom knjigom sam hteo da im pomognem. Namenjena je vlasnicima, osnivačima, direktorima firmi koje brzo rastu. Da prepoznaju sebe, svoje dileme, da nađu primere koje prepoznaju i da vide kako su njihove kolege rešile neke od izazova. Knjiga je namenjena onima koji žele više i bolje, da bi mogli da izbegnu greške i da sa svojim organizacijama lakše dođu u prave profesionalne vode. Ali i studentima, menadžerima i svima koji su željni novih znanja.

Ipak, moram reći da ne postoji kopiranje znanja. Misaoni proces mora da postoji. Ne postoje dve iste kom panije. Ne postoji isti poslovni plan, iste ideje, isti uslovi, isti ljudi. Ovo je deo terapije brzorastućih kompanija. Zato svi dati primeri predstavljaju samo ideju, jedan trenutak u vremenu neke kompanije, razmišljanje neke grupe ljudi, ali i usmerenje da počnete da mislite svojom glavom, a da ne morate da počinjete uvek ispočetka. Važno je da ne učite uvek iz svojih grešaka. Ipak, ovo nikako nije restoranski meni iz kog uzimate gotovo rešenje. Postoje principi koje treba da primenite i to ova knjiga želi da vam osvetli.

Ovo treba da bude knjiga koja se lako čita, mada se ponekad mora fokusirati. Poslovni modeli nisu uvek jednostavni, industrije su različite. Da bih to ostvario, pokušao sam da ispričam i priče, a ne samo da vam predstavim principe. U prvom delu akcenat je na principima s pričama koje ih pojašnjavaju. U drugom delu akcenat je na pričama iz kojih možemo da vidimo prime njene principe.

Svi primeri i strukturne šeme su rezultat mog dugogodišnjeg rada i kreiranja više od 250 struktura za najraznovrsnije kompanije u različitim kulturama. Šeme su date pojednostavljeno da bi se pokazala suština. One mogu biti daleko kompleksnije, ali bismo tada izgubili principe iz kojih možemo da učimo. Od drveća ne bismo videli šumu.

Nadam se da ćete imati i praktične koristi od ove knjige.