{"id":8365,"date":"2025-05-22T11:10:45","date_gmt":"2025-05-22T09:10:45","guid":{"rendered":"https:\/\/adizes.eu\/?p=8365"},"modified":"2025-05-22T11:13:38","modified_gmt":"2025-05-22T09:13:38","slug":"knjiga-organizacione-strukture-brzorastucih-kompanija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/knjiga-organizacione-strukture-brzorastucih-kompanija\/","title":{"rendered":"Knjiga \u201eOrganizacione strukture brzorastu\u0107ih kompanija\u201c"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

ORGANIZACIONE STRUKTURE BRZORASTU\u0106IH KOMPANIJA<\/strong><\/p>

Pre puno godina profesor Adi\u017ees (Ichak Adizes) dr\u017eao je predavanje u Beogradu i tom prilikom pri\u010dao je i o re\u010dima. Svako ima re\u010d za ono \u0161to mu treba. I tu je za primer uzeo razliku izme\u0111u re\u010di lucky i happy.<\/strong><\/p>

PO\u0160TO GOVORI I ENGLESKI I NA\u0160 JEZIK, MOGAO JE DA NAPRAVI PARALELU.<\/strong><\/p>

\u00a0<\/strong><\/p>

Lucky zna\u010di bingo, sre\u0107ka, \u0161ta god da dobijemo, dobro je. Mo\u017ee biti ponovna kartica za grebanje, televizor ili ko zna \u0161ta. Happy zna\u010di da ne\u0161to \u017eelim da postignem, pa se trudim i na kraju to i ostvarim i tada sam happy. Mi to ne razlikujemo mada imamo re\u010d \u2013 tali\u010dan, ali ja se ne\u0161to ne se\u0107am da ju je iko koristio u govoru, sem za Tali\u010dnog Toma. \u0160ta sve to zajedno zna\u010di? Veoma jednostavno, da \u0107emo pre koristiti lucky nego happy. Da \u017eelimo da nas sre\u0107a udari u glavu, a ne da marljivo radimo i ne\u0161to zaradimo. Narod za ono \u0161to mu treba ima re\u010d. Veoma mi se svidelo to \u0161to analizom re\u010di i njihovog zna\u010denja mo\u017eemo da napravimo interesantne zaklju\u010dke. Tako sam se ja malo igrao, pitao ljude i tra\u017eio u literaturi kako se kod nas ka\u017ee kada ti dr\u017eava uzima novac, ali da budu razli\u010dite re\u010di, a ne ista re\u010d s razli\u010ditim dodacima. To zna\u010di da se ne broje razne vrste poreza. Ovo je ono \u0161to sam prona\u0161ao:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Morate priznati, izuzetna doza kreativnosti dostojna divljenja. Mnogi narodi imaju tek pokoju re\u010d za porez. Re\u010di svakako imaju zna\u010denje, tako da se vrlo lepo vidi \u0161ta nam je va\u017eno, gde se fokusiramo.<\/p>

Vrlo sli\u010dno, kreiranje organizacio nih struktura je u velikoj meri razgovor o re\u010dima i njihovom zna\u010denju. \u0160ta nam ne\u0161to zna\u010di, kako ne\u0161to nazivamo, \u0161ta nam je va\u017eno, da li se razumemo? Ra\u0161\u010distiti zna\u010denje, odrediti \u0161ta ho\u0107ete, kreirati nova zna\u010denja, sve je to deo pri\u010de oko organizacionih struktura. Struktura podrazumeva sistem, zna\u010di stvari treba da \u201elegnu\u201d, da je jasno, logi\u010dno, sistemati\u010dno. I \u010dim se ne razumemo, \u010dim nije logi\u010dno, bi\u0107e posle problema u sprovo\u0111enju. Puno puta sam video da, kada ne postoji \u017eelja da se zna\u010denje nekih re\u010di pojasni, taj propust se vrati i stalno ide za nama, kao senka.<\/p>

Ako smo ubacili zna\u010denja, onda je prirodno pitanje \u2013 \u0161ta je za mene kreiranje organizacione strukture? Imam nekoliko odgovora:<\/p>

  • To je arhitektura, kreiranje zgrade koje zadovoljava potrebe klijenta,<\/li>
  • to je postavljanje temelja,<\/li>
  • to je \u0161ah, pa\u017eljivo postavljanje figura, kreiranje usmerenja, da bi se ne\u0161to ostvarilo,<\/li>
  • to je lepa, logi\u010dna slika koja omogu\u0107ava uspe\u0161no funkcionisanje,<\/li>
  • to je rasa\u0111ivanje cve\u0107a, kao kada moja supruga i ja iz jedne saksije podelimo cve\u0107e u tri, i slede\u0107e godine sve tri saksije su pune,<\/li>
  • to je pravljenje porodice, davanje \u0161anse deci da se razvijaju,<\/li>
  • to je postavljanje praznih jedinica koje nerviraju direktore, jer jo\u0161 nisu razvijene,<\/li>
  • to je kreativno oblikovanje re\u0161enja na osnovu datih elemenata,<\/li>
  • to je pravljenje koraka da se dosegne \u017eeljeno stanje,<\/li>
  • to je balans izme\u0111u slu\u0161anja i savetovanja,<\/li>
  • to je stalna promena da bi se odr\u017eale i efektivnost i efikasnost,<\/li>
  • to je ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanje zna\u010denja re\u010di\u2026<\/li><\/ul>

    \u00a0<\/p>

    Evo, trideset godina ra\u0161\u010di\u0161\u0107avam zna\u010denja re\u010di u vi\u0161e od trideset zemalja \u0161irom sveta. O strukturama sam najvi\u0161e u\u010dio od Isaka Adi\u017eesa, jednog od najve\u0107ih svetskih eksperata u ovoj oblasti. Njegov pristup kreiranju organizacionih struktura je jedinstven, i uspe\u0161an od malih do velikih kompanija. I ono \u0161to je najva\u017enije, mo\u017ee da se prenese na u\u010denike koji to mogu da primenjuju u razli \u010ditim kulturama. Karlos Valdesuso (Carlos Valdesuso) i \u0160imon Ro\u017eani (Shimon Rojany) dali su mo\u017eda najistaknutiji doprinos mom daljem u\u010denju. Imao sam sre\u0107e da budem deo Adi\u017eesovog instituta, i malo-po malo, kako sam rastao, tako sam dobijao \u0161ansu da radim na razli\u010ditim kontinentima, s razli\u010ditim firmama, u razli\u010ditim industrijama. I to je bogatstvo, videti toliko pametnih ljudi, poslovnih modela, kreirati strukture na osnovu njihovih ideja\u2026 Jednom je profesor Adi\u017ees rekao da kada radi\u0161 s klijentima, najva\u017enije je da dobije\u0161 znanje. I tu se potpuno sla\u017eem. Pored toga, kao profesor za strukture na Adi\u017eesovom institutu (The Adizes Institute Worldwide Phase Master for Organizational Structures), puno sam nau\u010dio kada sam morao da neke primere pretvorim u principe, da sistematizujem znanje. U\u010dio sam i od studenata, na kolokvijumima, na osnovu njihovih pitanja i izazova da za neka od tih pitanja na\u0111em logi\u010dne odgovore. I to je proces koji traje.<\/p>

    \u201e\u017divotni ciklusi preduze\u0107a\u201d profesora Adi\u017eesa imali su ogroman uticaj u mom radu. Knjiga je fokusirana na brzorastu\u0107a preduze\u0107a zato \u0161to je vi\u0161e od devedeset posto mog iskustva vezano za takve organizacije. Svi primeri u knjizi se ti\u010du mog, li\u010dnog iskustva. Te organizacije imaju razli\u010ditu kulturu, razmi\u0161ljanje i zato su specifi\u010dne. Veli\u010dine ovih brzorastu\u0107ih kompanija su bile i do petnaest hiljada ljudi, ali su obrasci pona\u0161anja bili vrlo sli\u010dni i sa onima od samo sto zaposlenih. I svi oni imaju sli\u010dne probleme, a to nema veze s dr\u017eavom, s kontinentom, \u0161to je jo\u0161 jedan dokaz postojanja \u017eivotnih ciklusa preduze\u0107a. Jedna od velikih gre\u0161aka knjiga menad\u017ementa jeste ta \u0161to stalno pi\u0161u o najve\u0107im kom panijama na svetu. Tako, na primer, Epl (Apple) ima vi\u0161e od devedeset milijardi dolara gotovine na ra\u010dunu. Kakav zaklju\u010dak ja kao mala ili srednja kompanija mogu da izvu\u010dem na osnovu toga?<\/p>

    Mala i srednja preduze\u0107a \u010dine vi\u0161e od devedeset posto svih preduze\u0107a u mnogim zemljama, u Evropskoj uniji 99 posto i zapo\u0161ljavaju oko dve tre\u0107ine ukupnog broja zaposlenih. Kako izgledaju organizacione strukture ovakvih kompanija? Prili\u010dno nekonzistentne, da ne ka\u017eem haoti\u010dne. Sigurno da su veoma \u010desto nesistematske. Primer kako jedan osniva\u010d obja\u0161njava strukturu svog preduze\u0107a mo\u017eete videti i na koricama. Slika na koricama nije izmi\u0161ljena, on ju je nacrtao.<\/p>

    Ova preduze\u0107a su vrlo va\u017ena i ovom knjigom sam hteo da im pomognem. Namenjena je vlasnicima, osniva\u010dima, direktorima firmi koje brzo rastu. Da prepoznaju sebe, svoje dileme, da na\u0111u primere koje prepoznaju i da vide kako su njihove kolege re\u0161ile neke od izazova. Knjiga je namenjena onima koji \u017eele vi\u0161e i bolje, da bi mogli da izbegnu gre\u0161ke i da sa svojim organizacijama lak\u0161e do\u0111u u prave profesionalne vode. Ali i studentima, menad\u017eerima i svima koji su \u017eeljni novih znanja.<\/p>

    Ipak, moram re\u0107i da ne postoji kopiranje znanja. Misaoni proces mora da postoji. Ne postoje dve iste kom panije. Ne postoji isti poslovni plan, iste ideje, isti uslovi, isti ljudi. Ovo je deo terapije brzorastu\u0107ih kompanija. Zato svi dati primeri predstavljaju samo ideju, jedan trenutak u vremenu neke kompanije, razmi\u0161ljanje neke grupe ljudi, ali i usmerenje da po\u010dnete da mislite svojom glavom, a da ne morate da po\u010dinjete uvek ispo\u010detka. Va\u017eno je da ne u\u010dite uvek iz svojih gre\u0161aka. Ipak, ovo nikako nije restoranski meni iz kog uzimate gotovo re\u0161enje. Postoje principi koje treba da primenite i to ova knjiga \u017eeli da vam osvetli.<\/p>

    Ovo treba da bude knjiga koja se lako \u010dita, mada se ponekad mora fokusirati. Poslovni modeli nisu uvek jednostavni, industrije su razli\u010dite. Da bih to ostvario, poku\u0161ao sam da ispri\u010dam i pri\u010de, a ne samo da vam predstavim principe. U prvom delu akcenat je na principima s pri\u010dama koje ih poja\u0161njavaju. U drugom delu akcenat je na pri\u010dama iz kojih mo\u017eemo da vidimo prime njene principe.<\/p>

    Svi primeri i strukturne \u0161eme su rezultat mog dugogodi\u0161njeg rada i kreiranja vi\u0161e od 250 struktura za najraznovrsnije kompanije u razli\u010ditim kulturama. \u0160eme su date pojednostavljeno da bi se pokazala su\u0161tina. One mogu biti daleko kompleksnije, ali bismo tada izgubili principe iz kojih mo\u017eemo da u\u010dimo. Od drve\u0107a ne bismo videli \u0161umu.<\/p>

    Nadam se da \u0107ete imati i prakti\u010dne koristi od ove knjige.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    ORGANIZACIONE STRUKTURE BRZORASTU\u0106IH KOMPANIJA Pre puno godina profesor Adi\u017ees (Ichak Adizes) dr\u017eao je predavanje u Beogradu i tom prilikom pri\u010dao je i o re\u010dima. Svako ima re\u010d za ono \u0161to mu treba. I tu je za primer uzeo razliku izme\u0111u re\u010di lucky i happy. PO\u0160TO GOVORI I ENGLESKI I NA\u0160 JEZIK, MOGAO JE DA NAPRAVI [\u2026]<\/p>","protected":false},"author":13,"featured_media":8356,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[],"class_list":["post-8365","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-korisne-stvari"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8365","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/13"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8365"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8365\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8370,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8365\/revisions\/8370"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8365"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8365"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/adizes.eu\/hr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8365"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}